Da li je timski rad ponekad precenjen?

Živimo u vremenu kada je timski rad postao neka vrsta norme. Na intervjuu za posao svakako ćete se predstaviti kao timski igrač, a retko je danas videti CV u kome nisu navedene timske veštine. Međutim, sve je vise priče o tome kako je timski rad ponekad isforsiran ili manje produktivan nego što se misli.

Timski rad je svakako često vise od sume individualnih postignuća. U slučaju većih projekata i zadataka, timski rad je nužan. Gotovo da je izlišno reći da iza većine izuma i uspešnih projekata u današnje vreme stoji timski rad. Takođe, timski rad često unosi zabavu u posao i čini da se osećamo energizovano i podstaknuto.

Što je organizacija veća, to je verovatno timski rad značajniji. Međutim, upravo u velikim sistemima dešava se da “menadžovanje” odnosa postaje glavni posao, tako da za “pravi” posao zapravo ostaje jako malo vremena. Sastanci bez kraja, koordinacija i usaglašavanje timova mogu odvlačiti previse vremena, tako da se u nekim slučajevima postavlja pitanje produktivnosti ovako organizovanog timskog rada. Ponekad, timski rad je zapravo drugi naziv za zajedničku nekompetentnost. Zanimljivo je i zamisliti šta bi se desilo kada bi uspešni korporativni timski igrači bili primorani da funkcionišu u startup okruženju ili kao preduzetnici.

a231a3db7e2ce19ced35d9e0ff32324f

Na temu precenjivanja značaja timskog rada i saradnje u organizacijama, Suzan Kejn u svom čuvenom TED govoru iz 2012. godine govori o “maniji” za timskim radom i saradnjom. Prema njenom shvatanju, individualnost je démodé. Škole, organizacije i kultura zasnovane su na ideji da kreativnost i rezultati dolaze iz grupnog načina razmišljanja. Kejnova dalje navodi rezultate istraživanja koja ukazuju da pojedinci ostvaruju bolje rezultate nego grupe, kao i da i kvalitet i kvantitet grupnog postignuća opadaju kako raste veličina grupe. Prema rečima Suzan Kejn: “Ljudi u grupi imaju tendenciju da se zavale i puste druge da rade, instinktivno oponašaju mišljenje drugih ljudi i gube sopstveni stav pod uticajem socijalnog pritiska”. Najzad, istraživanja takođe dovode kreativnost u vezu sa samostalnim radom i privatnošću.

Neki idu tako daleko u kritici kulturološke manije za timovima da kažu sledeće:

“Ako vam je EQ značajno veći nego IQ, a niste u stanju da napravite ništa značajno čak ni kada biste million godina bili zaključani u sobi prepunoj knjiga, kompjutera i sendviča, onda je zasigurno bolje da se držite tima”.

Timovi svakako imaju izuzetno značajno mesto u načinu na koji se različite vrste rada organizuju. Može se, međutim, postaviti i pitanje da li je uvek opravdano davati prednost timskom radu, kao i da li njegovo favorizovanje zaista poprimilo mere kulturološke “manije”.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>